JEDAN OD NAJKRVAVIJIH RUSKIH NAPADA OD POČETKA RATA! Desetine mrtvih civila, 50 nestalih, Zelenski otkrio jezive detalje tragedije u Zaporožju
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Rusija je bombardovala zgradu u Komišuvahi u Zaporoškoj oblasti dok su se civili tu sklonili i delili humanitarna pomoć, a Zelenski je napad nazvao jednim od najsmrtonosnijih u ratu.
- Prema lokalnim vlastima, poginule su najmanje 33 osobe, dok se za još 50 ljudi i dalje traga.
- UN upozoravaju da je napad mogao da prekrši međunarodno humanitarno pravo, jer je izveden u vreme javno najavljene podele pomoći.
Desetine ljudi poginule su kada je Rusija bacila najmanje devet bombi na zgradu škole na jugoistoku Ukrajine, u kojoj su se civili sklonili od napada, izjavio je u utorak ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ocenjujući da je reč o "jednom od najsmrtonosnijih napada u ovom ratu".
Najmanje 33 osobe su poginule, dok se za još 50 ljudi i dalje traga nakon napada na zgradu u mestu Komišuvaha, u Zaporoškoj oblasti, saopštio je lokalni guverner Mihail Semikin.
Prema njegovim rečima, objekat je korišćen kao sklonište za civile i centar za distribuciju humanitarne pomoći.
Semikin je naveo da su se ljudi nalazili u nedavno izgrađenom, ojačanom podrumu, finansiranom sredstvima Evropske unije, koji je projektovan da izdrži većinu napada. Međutim, ogromna razorna snaga bombi dovela je do urušavanja betonske konstrukcije, nakon čega je izbio požar.
Sklonište je izgrađeno prošle godine kako bi se omogućio nastavak nastave tokom rata, ali su mnogi civili u međuvremenu napustili područje zbog približavanja borbi.
Zgrada se trenutno ne koristi kao škola, već su je lokalne vlasti pretvorile u administrativni centar i mesto za pružanje humanitarne pomoći.
Ujedinjene nacije upozoravaju na moguće kršenje međunarodnog prava
Misija Ujedinjenih nacija za praćenje ljudskih prava u Ukrajini saopštila je u utorak da je napad izveden upravo u trenutku kada su se civili iz okolnih mesta okupili kako bi preuzeli humanitarnu pomoć.
"Vreme i mesto podele humanitarne pomoći bili su javno i široko objavljeni", izjavila je Danijel Bel, šefica misije.
"Ili su ruske oružane snage znale da je u toku distribucija humanitarne pomoći, ili nisu preduzele ni najosnovnije korake da utvrde šta se dešava u selu koje su planirale da napadnu. U oba slučaja, čini se da je ovaj napad prekršio najosnovnije principe međunarodnog humanitarnog prava", upozorila je Bel.
Zelenski je naveo da je napad na Komišuvahu izveden neposredno pre nego što je Rusija pokrenula još jedan masovni talas udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, koristeći stotine dronova i desetine snažnih krstarećih i balističkih raketa.
Napadi su izvedeni uprkos ponovljenim pozivima američkog predsednika Donalda Trampa na prekid vatre kada je reč o energetskoj infrastrukturi.
"Veoma je indikativno da se sve ovo dešava na dan izbora za američki Kongres. Rusi veruju da Amerika neće primetiti ovu njihovu poruku. Ali takav teror mora biti primećen i zaustavljen", izjavio je Zelenski u utorak ujutru.
"Ukrajini mora biti pružena pomoć da odbrani svoje nebo, inače Rusija nikada neće prestati sa raketnim napadima. Neophodno je pomoći da se mir izgradi pošteno i pouzdano, a Amerika to može da učini", dodao je ukrajinski predsednik.
Novi napadi usred američkih diplomatskih napora
Najnoviji ruski napadi usledili su u trenutku kada administracija Donalda Trampa ponovo pokušava da pokrene pregovore o okončanju rata.
Američki izaslanik Stiv Vitkof nedavno se sastao sa Zelenskim u Norveškoj, nakon čega je otputovao u Sankt Peterburg na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Istovremeno, prva dama SAD Melanija Tramp pomogla je u postizanju prekida vatre u okupiranom ukrajinskom gradu Oleški, što je tokom vikenda omogućilo evakuaciju stotina civila.
Kabinet prve dame saopštio je u utorak da će Melanija Tramp u četvrtak u Beloj kući okupiti predstavnike Rusije i Ukrajine, ocenjujući taj događaj kao "izuzetan trenutak u američkoj istoriji".
Rusi ponovo napali kada su spasioci stigli na mesto tragedije
Napad izveden u ponedeljak jedan je od najsmrtonosnijih od početka rata, ali su prethodni meseci takođe bili izuzetno krvavi za ukrajinsko civilno stanovništvo.
Rusija je tokom leta intenzivirala vazdušne napade na gradove i naselja širom Ukrajine, izvodeći udare u različitim delovima dana.
Prošlog meseca najmanje 33 osobe poginule su kada su ruske snage pogodile dva civilna autobusa u Kramatorsku, u Donjeckoj oblasti.
U avgustu je 38 ljudi izgubilo život nakon što je ruski napad dronom na skladište municije u blizini prestonice izazvao veliki požar i niz eksplozija koje su satima trajale u stambenom području nedaleko od Kijeva.
U julu su u masovnom ruskom raketnom napadu na Kijev poginule 33 osobe širom grada.
Napad na Komišuvahu u ponedeljak izveden je prema već poznatom obrascu, u kojem ruske snage najpre izvode prvi talas udara, zatim čekaju dolazak hitnih službi, a potom ponovo napadaju.
Najmanje dvojica pripadnika spasilačkih službi, Denis Konovalenko i Aleksej Suščevski, obojica stari 44 godine, poginuli su nakon što su požurili na mesto prvog napada.
Ukrajinska policija saopštila je da su u napadu poginula i najmanje četvorica njenih pripadnika.
Identifikovani su kao Mihail Buženko i Nikolaj Balanda, koji su imali više od dve decenije policijskog staža, kao i Mihail Romanov i Dmitrij Besedin, koji su više od deset godina radili kao policajci zaduženi za lokalnu zajednicu.
"Pomagali su lokalnim stanovnicima da pronađu sklonište u podzemnom delu škole. Podmukli ponovljeni napad zarobio je sve koji su pokušavali da pobegnu", saopštila je policija.
Bačene bombe teške tri tone, sklonište nije izdržalo
Guverner Mihail Semikin izjavio je u utorak za ukrajinsku nacionalnu televiziju da su ruske snage u napadu koristile avionske bombe KAB-500 i FAB-3000.
Kako je objasnio, reč je o izuzetno razornom naoružanju namenjenom uništavanju snažno utvrđenih objekata.
"Da bismo razumeli razmere, reč je o avionskoj bombi teškoj tri tone, koja sadrži gotovo 1,5 tona eksplozivnog materijala. Takvo oružje prvenstveno je namenjeno uništavanju teških betonskih utvrđenja i bunkera", rekao je Semikin.
Uprkos tome što je sklonište bilo posebno ojačano kako bi zaštitilo civile od bombardovanja, snažne eksplozije izazvale su urušavanje konstrukcije.
Prema poslednjim dostupnim podacima, najmanje 33 osobe su poginule, dok se sudbina još 50 ljudi i dalje ne zna.
(Kurir.rs/CNN)